Čitam Sliku Dorijana Greja Oskara Vajlda. Dopada mi se kako Oskar Vajld otkriva narcisoidnost i kako razotkriva način na koji ljudi razmišljaju dok tragaju za unutrašnjom i spoljašnjom lepotom, i za zlom koje i najlepši čovek nosi u sebi.

Vesna Stanojevska, glumica, zvezda filma Senke Milča Mančevskog, inače profesionalna harfistkinja. Harfu svira u makedonskoj Operi i baletu, sarađuje sa Makedonskom filharmonijom i L’art L’part orkestrom koji svira filmsku muziku...

Obožavam Trezor. To je ova emisija u kojoj puštaju stare snimke Televizije Beograd. Budan sam uvek u pola noći. E pa, kada me već pitate šta čitam, reći ću vam da čitam Seobe Miloša Crnjanskog, a evo i zašto: Jedne večeri u Trezoru je prikazan dokumentarni film Bore Draškovića Kako su snimane Seobe, pogađate, o tome kako je reditelj Aleksandar Petrović ekranizovao veliki roman Miloša Crnjanskog. Govorili su i Izabel Iper koja igra gospožu Dafinu Isakovič, Avtandil Makharadze koji igra Vuka, drugi glumci, reditelj Petrović... Tu se pojavio i glumac Ljubiša Samardžić, rekao nekoliko reči o romanu i posebno istakao, parafraziram, kako je Crnjanski u Seobama napisao da je drugi deo čovekovog života dirljiviji od prvog. Ne mogu čak sa sigurnošću ni da tvrdim da je rekao baš to – dobro kažu: treba čovek uvek da zapisuje jer se brzo zaboravi, naročito kad te godine stignu, ali ću do poslednje tačke Seoba tragati za ovom rečenicom i podvući je kada je nađem. Ili bi možda bolje bilo reći: Ako je nađem... Možda će vam sve ovo zvučati čudno, ali ja čitam Crnjanskog, između ostalog, i zbog te moje specifične potrage. To se nekome može činiti kao nevažno, ali meni je, one noći kada sam gledao dokumentarac Bore Draškovića i predivnu i pametnu Izabel Iper u njemu, ta Samardžićeva rečenica odzvonila u ušima i ja sam odlučio da je pronađem. Vidite kako je on kao dobar glumac dobro primetio taj detalj, koji ga je – još jednom se izvinjavam ako sam pogrešno citirao - vezao za delo Crnjanskog. Meni je fantastično to koliko je moglo biti čitalaca koji su preko te rečenice prešli brzo, kao i preko nekih drugih, ali ne i naš poznati glumac, očigledno pronicljivi čitač. Ja rečenicu čak nisam ni pročitao, ali sada za njom uporno tragam, kroz gusto delo Miloša Crnjanskog. A vi, Mićo, izvinite ako sam bio preopširan.

Arkadije Sima Jovanović (63), apotekar i šahista