Kada sam bio u Švedskoj, u jednom selu na severu, družio sam se sa pesnikom Rolfom Agestamom. Čovek ima blizu sedamdeset godina, rođen je na jugu Švedske, u jednom malom ribarskom selu. Pričao mi je o svojoj porodici, detinjstvu, svi su bili ribari, prilično siromašni u to doba, i on je kao mladić morao povremeno da pomaže u ribarskim poslovima. Jednom prilikom zatekao je svog strica kako čita neku knjigu dok su se odmarali od ribarenja. Stric se valjao od smeha. Rolf ga je pitao šta čita, a ovaj mu je, pokazujući naslovnu stranu, rekao da čita neku blesavu knjigu koju je napisao neki Irac. Verovali ili ne, čitao je Džojsov „Ulis“! Rolf je bio potpuno zbunjen, jer stric-ribar nije bio naročito obrazovan. Posle nekoliko dana zatekao sam Rolfa kako se izležava na kauču i čita knjižurinu „Musashi“, sa nekim samurajem na žutim koricama. Onda je to meni bilo smešno, pa mi je, zbog tog smejanja, poklonio tu knjižurinu. Teglio sam je sa sobom dok sam se vraćao kući iz Švedske, čitao je na aerodromu. Evo i sada je tu kraj mene, dok se spremam da ti kažem šta čitam.

Srđan Valjarević (40), poznati književnik, („Zovem se srđan valjarević / rođen 16.7.1967. Beograd / imam male šake i debele usne / imam hiljadu dolara / zarađenih u mašinobravarskoj radionici / čitam Šervuda Andersona veoma sam loš / udvarač / ne studiram ništa / ne govorim razgovetno / volim flomastere / volim kad žensko nosi mušku košulju / volim Patagoniju / volim punjene paprike / mislim da sam dripac.”)

Znaš šta: čitam knjigu Uglješe Šajtinca koja se zove „Vok On“. Knjiga mi se jako sviđa i odlažem kraj. Svakog dana čitam po dve stranice. Ja ne volim krajeve. Ja mrzim kad nešto prestane. Ima još ljudi koji ne vole krajeve. Ima i Hemingvej priču o tome. Ta priča „Nešto se završilo“ - moja je dijagnoza.

Živa Katić Pecarski (77), čovek koji se nakon emitovanja poslednje emisije „Muzičkog tobogana“ popeo na krov i odbijao da siđe do ispunjenja njegovog jedinog zahteva - da se Minja Subota vrati na male ekrane. (No, sišao iste večeri kad se i popeo, nakon obećanja koja mu je dala žena Rakila: „Živo, umesiću ti kiflice sa pekmezom“.)