Ne mogu STOP Žurim STOP Čitam Šimborsku STOP

Jovan Stoper Bali (92), pošiljalac telegrama u penziji

Ma potpuna ludnica! Kupio sam juče u knjižari „Preko reke, pa u šumu“ knjigu Dunav tršćanskog pisca Klaudia Magrisa. Ranije sam pročitao njegove knjige: Nagađanja o jednoj sablji i Vi ćete, dakle razumeti. Svidele su mi se i zato sam kupio Dunav. Jedva sam čekao da počnem da čitam. Toga se dobro sećam! Sećam se i kako sam ubacio knjigu u auto koji je bio parkiran ispred pošte. Provukao sam glavu i ruku kroz prozor kola – staklo je bilo spušteno – spustio knjigu i odmah trknuo do obližnje pijace po kivi. Kad sam se vratio, otvorio sam vrata, seo i okrenuo se da na zadnje sedište spustim i kilu kivija. Ali tamo sad više nije bilo Magrisove knjige! Nije bilo Dunava. Izašao sam iz automobila, pogledao okolo kola, čak sam kleknuo, pa legao i pogledao ispod kola, ni sam ne znam zašto. Potom sam se vratio u auto, okrenuo ključ i vratio kući. Šteta, jer je u knjižari „Preko reke, pa u šumu“ bio samo taj jedan primerak Dunava, pa sad tako ponovo čitam Magrisov roman Naslijepo koji mi je stigao iz Hrvatske. Sima će mi iz Novog Sada doneti Dunav za nekoliko dana, našao je. Nemam pojma šta se dogodilo.

mr Stevan Žika Radovanović (43), bankar i vinogradar

Čitam kratke priče Davida Albaharija. Volim kratko.

Aca Li – Stotinka (28), kuvar

Šta čitam? Nećeš verovati, skroz luda priča. Parkiram juče peglu ispred pošte. Kupim na pijaci banane (85 dinara) i uđem da platim telefon (782 dinara). Vratim se, uđem u peglu, kad: na zadnjem sedištu neka knjiga! Dunav u naslovu, pisac nešto na M, čekaj, Maris, Mini, Moris… ne Magris. Magris! Knjiga na sedištu, nemam predstavu otkud se tu stvorila. Sednem, ne verujem, protrljam oči, spustim staklo, krenem peglu, šta da radim. Eto, ta me knjiga sad čeka pred spavanje. Čim pročitam poslednjih deset stranica knjige Osobeni znaci Teofila Pančića, bacam se na Dunav.

Žak Jovanović – Sekvoja (29), osnivač i direktor agencije “Ko zna kad će kiša”, prve agencije za zalivanje cveća

Kada sam bio u Švedskoj, u jednom selu na severu, družio sam se sa pesnikom Rolfom Agestamom. Čovek ima blizu sedamdeset godina, rođen je na jugu Švedske, u jednom malom ribarskom selu. Pričao mi je o svojoj porodici, detinjstvu, svi su bili ribari, prilično siromašni u to doba, i on je kao mladić morao povremeno da pomaže u ribarskim poslovima. Jednom prilikom zatekao je svog strica kako čita neku knjigu dok su se odmarali od ribarenja. Stric se valjao od smeha. Rolf ga je pitao šta čita, a ovaj mu je, pokazujući naslovnu stranu, rekao da čita neku blesavu knjigu koju je napisao neki Irac. Verovali ili ne, čitao je Džojsov „Ulis“! Rolf je bio potpuno zbunjen, jer stric-ribar nije bio naročito obrazovan. Posle nekoliko dana zatekao sam Rolfa kako se izležava na kauču i čita knjižurinu „Musashi“, sa nekim samurajem na žutim koricama. Onda je to meni bilo smešno, pa mi je, zbog tog smejanja, poklonio tu knjižurinu. Teglio sam je sa sobom dok sam se vraćao kući iz Švedske, čitao je na aerodromu. Evo i sada je tu kraj mene, dok se spremam da ti kažem šta čitam.

Srđan Valjarević (40), poznati književnik, („Zovem se srđan valjarević / rođen 16.7.1967. Beograd / imam male šake i debele usne / imam hiljadu dolara / zarađenih u mašinobravarskoj radionici / čitam Šervuda Andersona veoma sam loš / udvarač / ne studiram ništa / ne govorim razgovetno / volim flomastere / volim kad žensko nosi mušku košulju / volim Patagoniju / volim punjene paprike / mislim da sam dripac.”)

Znaš šta: čitam knjigu Uglješe Šajtinca koja se zove „Vok On“. Knjiga mi se jako sviđa i odlažem kraj. Svakog dana čitam po dve stranice. Ja ne volim krajeve. Ja mrzim kad nešto prestane. Ima još ljudi koji ne vole krajeve. Ima i Hemingvej priču o tome. Ta priča „Nešto se završilo“ - moja je dijagnoza.

Živa Katić Pecarski (77), čovek koji se nakon emitovanja poslednje emisije „Muzičkog tobogana“ popeo na krov i odbijao da siđe do ispunjenja njegovog jedinog zahteva - da se Minja Subota vrati na male ekrane. (No, sišao iste večeri kad se i popeo, nakon obećanja koja mu je dala žena Rakila: „Živo, umesiću ti kiflice sa pekmezom“.)

Čitam Jadnike Viktora Igoa. Otkud sad to, pitaš. E, pa, care, ako ti je to neobično, ovo će ti biti još neobičnije. Volim Simpsonove, gledao sam ih hiljadu puta, sad gledam polako, detalji u pozadini. A omiljeni lik mi je Sideshow Bob, ili ti srpski: Pomoćnik Bob. Je l znaš koji broj cipela nosi? E, neću, care da ti kažem! Ali reći ću ti da je njegov zatvorski broj 24601. A znaš čiji je to zatvorski broj? To ti je, care, zatvorski broj Žana Valžana, glavnog junaka romana Jadnici Viktora Igoa. Eto, zato sam uzeo Igoove Jadnike. Da bih bolje razumeo Boba! Bob je kao zao i to, tzv. pokvareni genije, ali ima tu dublja pozadina. Neka tebe Krasti šutira u dupe i neka to bude šansa za karijeru koju ti je država dala. A da ti budeš kao Pomoćnik Bob, natprosečna inteligencija, koeficijent inteligencije kao broj cipela. Završio Jejl, poliglota, političar, manipuliše medijima kako hoće. Dok čitam Jadnike bolje ga razumem. Tajna se zove Žan Valžan. A neću, care, tu tajnu da ti otkrijem. Čitaj sam.

Max Oskar (37), izbacivač iz diskoteke „Žika bez sinovi“

Za Kinu sam se spremala onako nabrzaka. Imala sam samo nekoliko sati. Jedva sam dobila dane, a na avion sam otišla pravo iz kućne poste. Htela sam da uzmem neku knjigu, uletela sam u knjižaru i ćapila knjigu Komo Srđana Valjarevića. Super je.

Marta Sara Šoklovački (34), medicinska sestra koja je na putovanju po Kini videla čuvenog CNN voditelja i reportera Ričarda Kvesta

Ne bavim se politikom, ali sam od 2000. godine imala – i sama priznajem - pomalo čudnu potrebu da na video trake snimam televizijske emisije u kojima je gostovao premijer Zoran Đinđić. Na jednom od snimaka, na kaseti broj 17, nalazi se nastup bivšeg premijera u novogodišnjem specijalu kviza Želite li da postanete milioner. Jedno pitanje u tom kvizu ticalo se gužve na Kubi, tojest iskrcavanja u zalivu svinja. Sećam se da je Đinđić tačno odgovorio i dodao da bi o Zalivu svinja mogao da napiše seminarski rad, čini mi se, za nekoliko minuta. E, tad sam poželela da saznam nešto o ovoj temi i zato sam kupila knjigu Slobodana Lazarevića Iskrcavanje u zalivu svinja.

Mila Dea Polič (33), specijalista urgentne medicine