Čitam Engleski sa izgovorom! U svakoj situaciji, za svakoga i bez muke. Praktični priručnik, 4000 riječi i izaraza. Danas ti bez engleskog ne možeš ništa, a ja nisam znao ni tri rečenice da spojim. Sad je bolje, otkad sam našao ovaj priručnik. Engleski u džepu, nema šta. Malo je izbledeo, jer je objavljen još 1982. godine u Zagrebu, ali je jako praktičan i dobro sklopljen. Izgovor, brojevi, opći izrazi, mjere, podjela vremena, hotel, restoran, banka i mjenjačnica, na plaži, ona i on – sastanak, uh, baš sam do tog poglavlja i ja stigao. Čovek nikad ne zna gde će ga zadesiti ljubav njegovog života. Zato je dobro što u ovom praktičnom priručniku Engleski sa izgovorom postoje i stranice za ovakvu priliku. Mislim: Ona i on – sastanak. Ako te zadesi taj prvi pogled, a s damom se sporazumevaš na engleskom, moraš da znaš da odreaguješ. Radujem se što sam vas upozano. I’m so glad to have met you. Mogu li načas govoriti s vama? May I speak to you for a moment? Posle kad se upoznaš, pitaš hoćete li poći sa mnom u kazalište. Would you like to go with me to the theatre? E sad, ako sve dalje ide po planu, ti moraš da imaš uvo da je razumeš. I’d like to hear some dance-music. Ili kako piše u priručniku: Željela bih slušati plesnu glazbu. Tu moraš da odreaguješ kao muškarac i da staviš sve na kocku. May I ask you to dance? Smijem li vas zamoliti za ples? Ali da budeš muško i kad te odbije. I’m booked up for the next dance. Zauzeta sam za slijedeći ples. Vidiš da je to sve u ovom priručniku jako dobro i praktično izvedeno. Malo me, da izviniš, jebe ova reč booked – nikako da je upamtim, ali bukt, bukt, pa ću zapamtiti. Kompliment je isto jako važan. Tu sam najjači, tu se dva puta preslišavam. Vi ste vrlo zgodni, vitki, elegantni, otmjeni, dražesni, vi ste lijepa žena/privlačna devojka/vrlo dotjerana. Vaš je osmijeh vrlo sladak. Ali, da ne bi ispalo kako ni reč nisam znao, znao sam, eto ono: Ja vas (te) volim, i ono: Thank you for a wonderful evening. Međutim, sad sam ti citirao samo jedno poglavlje, ima još fantastičnih stvari, recimo u poglavlju Na plaži. Želim unajmiti čamac na vesla! I wish to hire a rowing-boat. Želim unajmiti motorni čamac. I wish to hire a motor-boat. I što je najvažnije: U pomoć! Tonem! Help! Help! I’m sinking. Ovde je plitko: It’s shallow here. Tako da najviše eto to sad čitam, čovek bez engleskog danas nije ništa. Nema bizinisa bez engleskog. Postoji mnogo praktičnih fraza koje mi sad prolaze kroz glavu, na primer iz poglavlja Putovanje automobilom, ali moraću da krenem. Vi se niste držali desne strane. You were not keeping to the right! Vaši su me farovi zaslijepili. I was dazzled by your headlights. Molim vas malo benzina. Please, let me have some petrol. Ali, kažem, moram da žurim, I’m afraid I must be going now, ne zaboravite mi pisati, Don’t forget to write to me, obećajem vam, I promise you, doviđenja, hello, cheerio, zdravo, živio.

Dragan Švarczauberger (34), čas akumulator, čas svećica, čas storage battery, čas sparking plug

Čitam knjige koje je objavio Peščanik: Teofila Pančića i Ivana Čolovića, čitam transkripte emisija Peščanik, ali i preslušavam dva dvd-ija na kome su stari Peščanici. U decembru 2008. gost Peščanika bio je Laslo Vegel, književnik. Izuzetno cenim Lasla Vegela. Ako Peščaniku treba pomoć, ja ću skinuti transkript, jer u jednom malom rokovniku zapisujem misli koje iznosi Laslo Vegel u ovoj emisiji. Već sam počeo. Laslo Vegel kaže u decembarskom Peščaniku da se posle nekoliko meseci provedenih u Beču vratio dosta iznenađen. „Prvo, video sam da je opozicija nemoćna, smešna, i nema šta da kaže novo unutar svoje koncepcije; te svoje nacionalne, nacionalističke koncepcije. Opozicija je umorna. Dobro, mislio sam, to je dobar znak. Ali onda sam video da su i vladajuće partije isto tako umorne – oni više ne veruju u sebe. Praktično, kod njih još više osećate nedostatak novih ideja (...) Ta nemoć ih zbližava. Kao plivači kad plivaju i nijedan više nema snage, pa se onda drže jedan drugoga, da se ne bi utopili. To je jedna metafora ali tačna metafora kad se radi o današnjoj situaciji u Srbiji. To je jedan opšti umor i gubljenje svake iluzije; ja mislim da je i opozicija izgubila svoje iluzije, ali ih je isto tako izgubila i vladajuća partija. To se vidi na jednom malom primeru koji se tiče evropskih integracija. Bilo bi normalno da se posle izbora pojačava taj trend u Srbiji. Međutim, desilo se suprotno. I šta se dešava? Dešava se da vladajuće stranke preuzimaju slogane opozicije. I opozicija ostaje praznih rukava. Opozicija ustvari ne zna ništa da izmisli što ministar insotranih poslova ne bi preuzeo. To je jedna dosta komična situacija(...)“

Sima Nikson (43), mašinski inženjer

Sećaš li se onih Prosvetinih lektira sa sivim koricama? I onim belim ćiriličnim P preko naslovne strane? U gornjem levom uglu imale su broj na plavoj tabli. Znaš, kao broj na kući? Među tim knjigama nalazi se i moja omiljena knjiga. Ernest Hemingvej: U naše vreme – Doživljaji Nika Adamsa i druge priče. Uvek mi stoji na stolu. Od 1963. godine kada je objavljena. Niko ne sme odatle da je mrdne. Neke stvari sam naučio napamet. Kao prvu rečenicu uvoda. „Bilo je čudno, govorio je on, kako su svake noći oko ponoći počinjali da vrište.“ Ta knjiga mi je ulepšala život. Ne znam koliko sam je puta pročitao. Moja žena kaže da sam u jednom trenutku jednostavno počeo da govorim kao Hemingvejevi junaci. U takvim dijalozima! „Zar nije prijatno kad naiđu jesenje oluje?“, reče Nik. „Divno je.“ „To je najlepše doba godine“, dodade Nik. „Zar ne bi bilo grozno da smo sada u gradu?“, upita Bil. „Voleo bih da vidim prvenstvene utakmice“, reče Nik. „Pa. One su i tako uvek u Njujorku ili Filadelfiji“, reče Bil, „a to nam ne vredi“. „Pitam se da li će Kards ikada osvojiti zastavu?“ „Neće dok smo mi živi“, reče Bil. „E, ala bi oni poludeli“, reče Nik. „Sećaš li se kada su pobedili pre one železničke nesreće?“ „O, da!“, odgovori Nik, prisećajući se.

Veljko Esterhazi (84), vinogradar